Pesma ispuštenog krika – Cançó del crit proferit

Pesma ispuštenog krika
Prevela Ikonija Dabižljević

Čak i ako namerno ćutimo
pakušavajući da upotpunimo tišinu,
saznaćemo da svet, kao odgovor,
šalje malo povetarca.

Tišina je tek kolaps
ubrzanog i iscrpljujućeg prevrtanja.
Nema potrebe da zatvaraš kutiju,
uvek će se čuti delić buke:

Kako bilo, ako se uho preda
i prepusti traženju smisla,
začuće dobroćudne talase,
zvučnu stalnost mora.

A slušajući umirujući huk
i njegov visok sadržaj tajanstva
iznenada, govor vazduha
ukazaće nam na ono za čim se traga.

* * *

Cançó del crit proferit
Josep Pedrals

Fins i tot si calléssim a posta
intentant un silenci complet,
trobaríem que el món, per resposta,
ens envia una mica d’oreig.

El silenci és només un col·lapse
en l’excés d’agitat giravolt.
És inútil que tanquis la capsa,
sempre queda un resquitx d’enrenou:

Tant per tant, si l’orella es resigna
i se solta a fer esment del que hi ha,
sentirà les onades benignes,
la constància sonora del mar.

I escoltant el brogit anestèsic
i el seu alt contingut impensat,
tot de cop, un discurs atmosfèric
traurà el cap insinuant l’entrellat:

ONADES

Advertisements

Els comentaris estan tancats.

  • Contacte:

    joseppedrals@hotmail.com
%d bloggers like this: